...kad je duša slomljena
Hm.. Odakle početi?
Verovatno od sitnih sati koje provodim razmišljajući o tome zašto nam pojedine stvari uopšte trebaju u životu.
Ne, nemam nameru da se žalim na život, nepravednost istog, nisam to ja. Ja sam pozitivnija.
Što li pišem uopšte ovaj blog, da mi je znati.. Misleći da ovo pretvorim u neku vrstu dnevnika, ja ću ovde pisati, drugi će čitati (ako uopšte ko i pročita), a suština će biti ista - da nema poente.
Da se predstavim..
Bivša optimistična a trenutno emotivno skrhana osoba. Ne skrhana. Sjebana. To je ta reč.
Možda je cenzurisana? Ali nije ni bitno.
Već je 19.3.2011. pre samo 2 dana bivši mi je napunio 30.godina. Bravo za njega.
Tek par nedelja pre toga saznala sam da sam trudna sa njim.
I što je još bolje, doživela spontani jer mu je i bivša/sadašnja devojka/verenica trudna, samo malo duže... Već je 4.mesec. Blago njoj.
Glupo od mene što sam ga uopšte primila u stan, tog dana kad je prevario nju, kad smo i napravili dete. Moje dete, kojeg više nema..
I dalje tvrdi da je ne voli, da želi da je napusti zbog mene, ali ja mislim da je to samo zbog tog osećaja krivice, zato što je to saznanje o njenoj trudnoći i dovelo do mog spontanog.
Trebalo je da imamo zajednički život.. Sad nemamo ništa. Ne verujem da pati za mnom. Samo tako priča, ali ja verujem da je on ipak srećan sa svojom verenicom. Verovatno sad slave njegov rodjendan i srećni su dok ja kucam ove reči.. Osećam neverovatnu tugu zbog toga.
Još imam komplikaciju u najavi, pitanje je da li ću ikad moći da imam decu više, što me dodatno zabrinjava i pored svega. Moram da prestanem da razmišljam ovoliko, ubiće me ovo.
A toliko bih da sve zaboravim.. Da prihvatim da je on voleo nju pre, da je voli i sad, a da mene nije nikad, da je sve bila laž i da nastavim nekako dalje.
Kako je sve došlo do ovoga? Mislila sam da sam pametnija. Nisam ovo zaslužila. Pokušala sam da mu budem sve, a sad nema ni nas ni bilo čega.. Samo konfuzija u mojoj glavi.
Konfuzija jer mi on govori jedno a ja kao da čujem suprotno.
Govori mi kako želi da je ostavi, kako ne želi dete sa njom, nego je naše dete ono što je oduvek hteo, ja, on, ono, mi porodica, mene voli.
Dodje mi da dignem ruku na sebe..
Osećam se bezvredno, kao da ću svakog momenta da puknem, da će se emocije tek tako razliti iz mene, na očigled svih..
Nemam kome da kažem kako se osećam, nemam sa kim da popričam, da me taj neko sasluša i samo kaže 'sve će biti u redu'. Moram da nabacim svakoga dana masku da ne bi videli koliko me sve ovo što se izdešavalo ubija.. Niko ni ne zna kako mi je, šta mi je na duši.
Izgubila sam sjaj u očima koji sam imala nekada..
A samo bih još jednom da ga pitam, da mi iskreno kaže šta je istina. Jer ja ovako dalje ne umem da nastavim. Rastrzana izmedju njegovih reči i svoje glave, koja mu ne veruje ništa baš. I šta onda očekujem, sve i da mi kaže istinu, dok god se ta istina ne poklopi sa mojim vidjenjem svega, neću mu verovati. I opet u krug..
I tako stalno.. Svakoga dana.. Polako ali sigurno gubim sebe sve više.
Volela bih da znam šta je istina, da shvatim, bar na tren, postoji li i u njemu ovaj bol u grudima kao što kaže, a kao što ja osećam u svojim grudima. Nešto što steže, ne dozvoljava mi da dišem. Praznina. A onda nalet emocija. Jer još imam ljubav za njega. Još je imam i previše.
Nemoj da pomišljaš da dižeš ruku na sebe!
Nisi džabe otvorila blog, ovde ćeš naći neke odgovore i biće ti lakše da se izjadaš! Pričaj, samo pričaj, ne zatvaraj se u sebe. Ja znam kako ti je!
Autor sanjam — 19 Mar 2011, 04:03
I piši ako si tu, evo ja ću da razgovaram sa tobom. Nemoj da razmišljaš negativno!!!
Autor sanjam — 19 Mar 2011, 04:04
@broken, niko i nista nije vredno ljudskog zivota...znam da mislis drugacije, ali isto tako znaj da ovde imas s kim da podelis i dobro i lose. Pisi, pitaj, komentarisi...ovde nisi sama...dobrodosla na blog.
Autor baddancer — 19 Mar 2011, 07:21
Dobrodošla na blog. Podeli svoje misli, tuge će biti manje, radosti veće.
Autor sanjarenja56 — 19 Mar 2011, 07:37
Pročitala i razumela.Nadam se da ono dizanje ruke na sebe ne dolazi u obzir i da je samo rečeno u afektu.Vidim da ovde, na ovom blogu uglavnom pišu o ljubavi i patnji,valjda je čoveku tako lakše.Pogotovo ako nema nikoga.Osećaj se dobrodošla u veliku porodicu koja je ,kako vidim puna razumevanja i pažnje za slučajeve kao što je tvoj.Nismo mi manje vredni zato što nas je neko odbacio.U to treba bezrezervno verovati,niko nije ceo svet.Život je pred tobom,dece će biti i biće ljubavi.Izjadaj se ovde i čitaj blogove pa ćeš videti da nisi usamljena.Zamisli jedan veliki zagrljaj od svih nas!
Autor vesnabalta — 19 Mar 2011, 07:55
Uh,i sama sam u teškoj situaciji ..Hajde ovako,najpre dobro je što si počela da vodiš ovaj blog.Piši.Piši i kada se najgore osećaš.Prenesi svoje misli ovde i ne obaziri se na otrovne komentare.Meni je blog pomogao ...i tebi će.Uvek ću za tebe biti tu.šaljem ti veliki poljubac
Autor tanjana — 19 Mar 2011, 08:44
Dobrodosla Broken:) Tesko je kad izgubis zivot iz sebe, ali jos teze ako prestanes da se boris za svoj zivot, za svoju ljubav i za svoju buducnost...medicina je mocna ponekad, sigurna sam da ces imai decu, zatoprestani da razmisljas o bilo cemu sto bi naskodilo Tebi, pocni da razmisljas i pises svoje misli, o tome Da li je vredno boriti se za njegovu ljubav :)))))
I ovo je divan blog servis, ja bar nisam imala priliku da citam otrovne komentare - ljudi su fantasticni ovde , sto ces i sama videti sigurna sam ....na celu sa sanjarenjem, moj glas razuma i strelac sustina ;)))))) Jos jednom Dobrodosla :)
Autor AnaGram — 19 Mar 2011, 08:58
Nesto za tebe i bolje raspoloženje...:)
http://www.youtube.com/watch?v=gQ_K9A8ium4
želim ti bolji dan...
Autor baddancer — 19 Mar 2011, 09:55
Hvala svima na ovako divnim komentarima, pisaću i dalje, trudim se da budem pozitivnija, samo nekako i ne ide baš posle svega..
Nadam se nastavićete da me čitate, pošto ja inače volim da pišem i daće Bog o pozitivnim stvarima, samo da prodje ovaj period.. Ne mogu ni na šta da se skoncentrišem, ne mogu da spavam..
Ali nadam se boljem :)
Hvala puno na podršci, još jednom. Neverovatni ste svi :)
Autor br0ken — 19 Mar 2011, 10:54
Ni ja nemam koncentraciju, ne mogu da spavam, gubim povremeno inspiraciju, sve mi uglavnom crno... ali pišem. Piši i ti, piši šta ti je na duši, ne stidi se da pišeš! Ja ću razumeti, a i mnogi drugi takođe!!!
Autor sanjam — 19 Mar 2011, 11:05
Sve ce biti u redu.
Da dizes ruku na sebe? Zaboravi. Nije vredan toga. Najezila sam se dok sam citala text. Ali veruj mi, nisi za dzabe otvorila blog. Ovde ima divnih ljudi. Predivnih! I dele savete iz srca. Kad god ti je tesko, iskucaj par redova i videces kako ce sve biti lakse. A sto se istine tice, na to ne bih znala sta da ti kazem. Ti to sama najbolje znas. Vazno je da nastavis da zivis. I koracas. Jer ono sto te ne ubije, to te ojaca. Saljem ti jedan veeeliki zagrljaj!
Autor katy — 19 Mar 2011, 17:15